|
Nema kraja iznenađenjima na Ostrvu. Posle Pola Skolsa (38) i Tjerija Anrija (35) moguć povratak na teren i Robera Piresa (39) i Edvina Van der Sara (42)?
Spremaju li Aleks Ferguson i Arsen Venger nova iznenađenja svojim navijačima?
S obzirom na to da "topdžije" godinama "umiru u lepoti", ali ne osvajaju trofeje, Venger je sabrao "dva i dva" i shvatio da će Van Persi, Song i društvo to najbolje naučiti od klupskih legendi. Na terenu.
U utorak ceo svet bruji o istorijskom povratku Tjerija Anrija, a iste večeri je i njegov bivši saigrač Rober Pires zagolicao maštu navijača.
"Na putu sam za (trening centar Arsenala) Kolni na trening", napisao je veteran na svom Twitter profilu.
Kada je krajem maja raskinuo ugovor sa Aston Vilom posle samo devet odigranih utakmica i praktično bez učinka, svi su podrazumevali da je otišao u penziju. On, očigledno, ne.
Da Francuz zaista trenira sa prvim timom Arsenala svedoči i "tvit" njegovog budućeg (?) saigrača Džeka Vilšira:
U međuvremenu se Pires vratio sa treninga i napisao: "Naravno, treniram samo kako bih zadržao kondiciju! Ipak, hvala i cenim što me želite ponovo u Arsenalu".
Pires je karijeru je počeo u Mecu, za koji je igrao od 1992. do 1998. Naredne dve sezone proveo je u Olimpiku iz Marseja, a od 2000. do 2006. sa Arsenalom osvojio dve titule prvaka Engleske, tri FA kupa i nastupio u finalu Lige šampiona.
KLADIONICA: KO SE SLEDEĆI VRAĆA U JUNAJTED?
Od povratka Pola Skolsa na teren britanske kladionice utrkuju se da objave što bolje kvote na to ko se sledeći vraća.
Jedna od najpoznatijih i najpopularnijih britanskih kladionica Ledbrouks daje najveće šanse za to bivšem golmanu Mančester junajteda Edvinu Van der Saru koji se isto kao i Skols penzionisao na kraju prošle sezone.
Van der Sar je već izjavio da mu nedostaje teren i da bi volio da ponovo zaigra fudbal pa se logično nametnuo kao prvi favorit.
Ukoliko odlučite da probate sreću, predvidite da se iskusni golman zaista vratiti i uložite u to jednu funtu - dobićete deset.
"Vreme je da završim priču o fudbalu i posvetim se svojoj porodici. Svih ovih godina oni su bili u drugom planu, ali se nisu žalili zbog toga, jer smo svi profitirali od toga", izjavio je Van der Sar uoči odlaska u penziju, posle šest godina u Junajtedu, osvojene tri titule, Lige šampiona i Liga kupa.
Da li je sada ponovo vreme za fudbal?
Nema kraja iznenađenjima na Ostrvu. Posle Pola Skolsa (38) i Tjerija Anrija (35) moguć povratak na teren i Robera Piresa (39) i Edvina Van der Sara (42)?
Spremaju li Aleks Ferguson i Arsen Venger nova iznenađenja svojim navijačima?
|
|
Primat u kategoriji "kontroverza" poslednjih meseci preuzeo je Mario Baloteli.
Međutim, za razliku od igrača Sitija, koji uglavnom ne stvara probleme drugima, jedan od višegodišnjih šampiona u ovom segmentu fudbalskog sveta sigurno je Englez, po imenu Džozef Entoni Barton.
|
|
Kao i svake godine - dok ceo svet praznuje, u Engleskoj se igra fudbal. Premijerligaši će u narednih 15 dana odigrati čak četiri kola. Utakmicama Vulvs - Norič i Blekburn - Bolton, u utorak uveče počinje drugi, po mnogima najvažniji deo sezone u prvenstvu Engleske.
Mančester siti posle 16 kola vodi sa 41 osvojenim bodom, Mančester junajted sakupio je 39, Totenhem 34 (meč manje), Čelsi 32, a spisak timova koji pretenduju na plasman u prva četiri zaključuju Arsenal i Liverpul sa po 29 bodova.
|
|
Liverpul je bio u teškom kanalu, ali je dolaskom Kenija Dalgliša sve krenulo na bolje. Legenda crvenih sa Enfilda je uspeo da tri puta uzastopno pobedi Čelsi na Stamford Bridžu, Liverpul igra sjajan fudbal, a da nije bilo Harta na golu Sitija građani bi doživeli prvi poraz u sezoni prethodnog vikenda!
U čemu je tajna? Dalgliš je odlučio zajedno sa upravom kluba da napravi novu strategiju i da krene ispočetka, a doneo je nešto novo u tim posle mnogo godina - pobednički mentalitet! Sada se i igrači drugačije ophode prema dresu koji nose, imaju mnogo više samopouzdanja, a Dalgliš čini čuda zajedno sa njima.
U Suarezu su dobili novog lidera, Adam, Dauning, Henderson i Enrike su prava pojačanja i to na mestima koja su bila deficitarna u klubu... Dalgliš je za razliku od nekih prethodnih menadžera Liverpula radio planski i dovodio igrače samo na pozicijama na kojima su mu slabije pokrivene. Tako nema nezadovoljnih, svako ima šansu da se pokaže, aLiverpul pravi dobre rezultate.
Sa Dalglišem na čelu Liverpul bi mogao do top 4 ove sezone u Premijer ligi, ali ima još posla za kralja Kenija, koji mora da iskoreni još jednu manu koja je usađena među njegove pulene, a to je identično zalaganje i protiv malih i protiv velikih klubova!
Liverpul je bio u teškom kanalu, ali je dolaskom Kenija Dalgliša sve krenulo na bolje.
Legenda crvenih sa Enfilda je uspeo da tri puta uzastopno pobedi Čelsi na Stamford Bridžu, Liverpul igra sjajan fudbal, a da nije bilo Harta na golu Sitija građani bi doživeli prvi poraz u sezoni prethodnog vikenda!
|
|
Legendo, počivaj u miru (FOTO)
Fudbalski svet sa nevericom je propratio vest o samoubistvu Gerija Spida (42), talentovanog selektora Velsa, a doskora vrhunskog igrača. Navijači ispred Eland Rouda odali poštu bivšem asu Lidsa
Fudbalski svet u nedelju je zatečen informacijom da je iznenada ostao bez jednog doskora uspešnog fudbalera, a odnedavno trenera koji puno obećava.
Geri Spid, 42-godišnji selektor reprezentacije Velsa, pronađen je obešen u svojoj garaži, a prvi policijski izveštaji pokazuju da je reč o samoubistvu. Prijatelji, saradnici i poštovaoci nekadašnjeg veziste Lidsa, Evertona, Njukasla, Boltona i Šefild Junajteda redom su izražavali bol zbog odlaska sjajne ličnosti, ali i nevericu jer se neko toliko pun života odlučio na taj potez.
Samo nekoliko sati ranije, u subotu uveče, Spid je učestvovao u emisiji Fudbalski fokus televizije BBC1, u kojoj je raspoloženo pričao o nadama da će njegov Vels imati mnogo bolje rezultate u kvalifikacijama za SP.
"Bio je vedar i opušten, kao i uvek. Pričao je o svojoj deci, kako sjajno napreduju, i o tome da će sledeće nedelj igrati golf", rekao je voditelj Den Voker, koji je proveo sa Spidom četiri sata ispred i iza kamera.
Robi Sevidž, koji je igrao sa Spidom u nacionalnom timu Velsa, rekao je da se čuo s njim u subotu:
"Ne mogu da verujem da mog prijatelja više nema. Postali smo veoma bliski poslednjih godina. Bio je ortačina, za sobom je ostavio dvoje predivne dece i prelepu ženu. Pričali smo u subotu i malo se zezali na račun mog učešća u emisiji „Striktli kam densing“. Rekao mi je da pazim da ne dobijem loše ocene. Takav je bio Geri - uvek je mislio na druge."
Slične su i ostale izjave: "pun humora, ali ozbiljan kada je posao u pitanju“, "željan učenja i napredovanja“, "potpuno svestan svojih nedostataka“, "odani otac, ponosan na sinove Eda i Tomija o kojima je stalno pričao“… Kada je preuzeo klupu Zmajeva, prva stvar koju je zahtevao od svojih izabranika bila je da nauče reči himne na velškom jeziku.
"Ne volim razmetljiv nacionalizam. Tetovaže, umotavanje u zastavu, to mi ne znači ništa. Jedini način da pokažeš svoj patriotizam i posvećenost je da srcem navijaš ili igraš za svoj tim", rekao je tom prilikom.
Ništa nije najavljivalo nedeljni šok. Kakve god privatne agonije imao - ako ih je uopšte bilo - Spid ih je krio od najbližih.
Ucveljeni poštovaoci pokojnog asa su pokazali svoje poštovanje ostavljajući memorabilije i oproštajne poruke ispred stadiona Lidsa, Eland Rouda.
Navijači ispred Eland Rouda odali poštu bivšem asu Lidsa.
Fudbalski svet u nedelju je zatečen informacijom da je iznenada ostao bez jednog doskora uspešnog fudbalera, a odnedavno trenera koji puno obećava. Geri Spid, 42-godišnji selektor reprezentacije Velsa, pronađen je obešen u svojoj garaži, a prvi policijski izveštaji pokazuju da je reč o samoubistvu.
|
|
Trebao je ovo biti idealan fudbalski vikend. Beogradski, madridski, lisabonski derbi, jedna od najboljih utakmica u Francuskoj, Getafe je napravio iznenađenje protiv Barce, City gostuje na Anfieldu, u BiH je Željo slavio jesenju titulu. Ali sada ništa od toga nije važno. Ne nakon vijesti iz Velsa.
“S tugom vas moramo obavjestiti da je naš selektor Gary Speed pronađen mrtav”, glasila je vijest na službenoj stranici velškog Saveza. Loše vijesti se šire brzo, prebrzo, uskoro je čitav fudbalski svijet oplakivao četrdesetdvogodišnjeg trenera, kojeg su pronašli u njegovom domu. Policija nema sumnje – Speed je izvršio samoubistvo vješanjem. Pitanje zašto ostati će vječno.
Fudbal je sasvim sigurno izgubio velikog čovjeka. Profesionalnu karijeru počeo je u Leeds Unitedu, za koji je debitirao sa 19 godina u Drugoj diviziji. U svojoj prvoj sezoni nametnuo se kao jedan od najvažnijih igrača ekipe koja je izborila plasman u Prvu ligu, a dvije godine kasnije na Elland Roudu slavili su titulu prvaka. I danas ga tamo pamte kao jednu od najvećih legendi kluba.
Zajedno sa Gordonom Strachanom, Davidom Battyem i Garyem McAllisterom činio je jedan od najboljih veznih redova u modernom fudbalu. Za Leeds je nastupao ukupno osam godina, a onda preselio u Everton.
Bio je to klub za kojeg je, barem je tako tvrdio, navijao u djetinjstvu, a iako je na Goodisonu proveo samo dvije sezone, prometnuo se u kapitena i jednog od najpopularnijih igrača među navijačima. U plavom dresu odigrao je ukupno 65 utakmica (18 golova), a potom se odlučio na selidbu u Newcastle.
Niti na St.James Parku Velšaninu nije trebalo dugo da postane jedan od najomiljenijih igrača, a Toon je bio šest godina, u kojima je odigrao 285 utakmica i zabio četrdeset golova. Put ga je kasnije odveo u Bolton, gdje se zadržao četiri godine, te na kraju u Sheffield United, da bi se kao 41-godišnjak i oprostio na Brammal Laneu. U međuvremenu je osvojio titulu prvaka Engleske s Leedsom, igrao u tri finala Kupa (sve izgubio), a dugo vremena bio je i igrač sa najviše nastupa u Premiershipu (535).
Bio je poznat po odličnim dodavanjima, borbenosti, profesionalnosti i polivaletnosti – iako je bio vrhunski veznjak, kroz karijeru igrao je na gotovo svim pozicijama u ekipi osim golmanske.
Kao jedan od omiljenih fudbalera u Britaniji u posljednjih dvadeset godina, uvijek hvaljen zbog svojih sposobnosti, bio je predodređen za veliku trenersku karijeru. Preuzeo je United na kraju sezone 2010/11 i očekivalo se da će ekipu voditi i ove sezone. Međutim, u decembru 2010. došla je ponuda koju nije mogao odbiti.
Nakon 85 kapica za Vels, kojeg je dugo predvodio i kao kapiten, sjeo je na klupu reprezentacije svoje zemlje, i nakon pobjeda nad Crnom Gorom, Švicarskom i Bugarskom, činilo se da je na putu stvaranja snažne generacije.
Nažalost, sudbina nije tako htjela.
Počivaj u miru.
Trebao je ovo biti idealan fudbalski vikend. Beogradski, madridski, lisabonski derbi, jedna od najboljih utakmica u Francuskoj, Getafe je napravio iznenađenje protiv Barce, City gostuje na Anfieldu, u BiH je Željo slavio jesenju titulu. Ali sada ništa od toga nije važno. Ne nakon vijesti iz Velsa.
"S tugom vas moramo obavjestiti da je naš selektor Gary Speed pronađen mrtav", glasila je vijest na službenoj stranici velškog Saveza.
|
|
Tores: Vrhunski napadač ili preskupa igračka?
Prvo i osnovno, Toresu se ne može osporiti da je (bio) vrhunski igrač. Momak rođen u Fuenlabradi već je od samog starta karijere pokazivao da se radi o vanserijskom talentu. Proglašen je za najboljeg fudbalera na prvenstvu Evrope za igrače do 16 godina. U Atletiko Madridu je bio fantastičan, prešao je u Liverpul za 38 miliona evra, pa je i tamo nekim partijama držao lekcije o ovoj igri.
U prve dve sezone bio je najbolji strelac kluba, postao je najbolji strani golgeter u debitantskoj sezoni, igrač koji je za najmanje vremena postigao 50 golova u Premijer ligi, proglašen za najvećih 50 igrača u istoriji kluba sa „Enfilda“ i još štošta...
Fernando Hoze Tores Sanc počeo je da se muči sa povredama krajem 2008. godine. U sledeća 24 meseca bio je u startnoj postavi na samo 20 utakmica, ali to ga nije sprečavalo da i dalje trese mreže. Ipak, operacija kolena pred kraj takmičarske 2009/10 nagovestila je da "El ninjo" neće biti onaj stari.
Toresov pad u igri počeo od starta sezone 2010/11. Po njegovom ponašanju na terenu videlo se da to nije Tores od pre par godina. Čak i posle promašaja, samo bi odmahnuo glavom i polako se vraćao ka sredini. Motivacija: nula! Doduše, ni Livepulu nije dobro išlo, ali nekako se više očekivalo od njega, kao jednog od dva najveća imena u ekipi.
I da želi da napusti klub, jedan profesionalac ne sme da ima takav pristup. Pogledajte samo Fabregasa. Goreo je od želje da se vrati u Barsu, ali je i tokom dve godine spekulacija o povratku u matični klub davao maksimum u Arsenalu. Dobro, pred kraj poslednje sezone u Londonu i nije bilo bajno, ali do tih par nedelja pred odlazak, Fransesk je izgarao za grb na dresu koji je nosio, iako klub nije osvajao trofeje.
Toresove povrede i utakmice Svetskog prvenstva, na kom je parktično samo gledao saigrače kako osvajaju pehar, definitivno nisu donele ništa dobro na polju samopouzdanja. On je moderan napadač i može dosta toga da reši sam, međutim, njegova pozicija uvek zahteva "ketering" koji dolazi iza leđa. Centarforu je konstantno potrebna podrška, pa se postavlja pitanje da li je iza sebe imao pravu ekipu.
Roj Hodžson i filozofija defanzive i dugih lopti samo su ubrzali Toresov put od vrhunskog do dobrog igrača. Međutim, dolazak Keneta Dalgliša na mesto menadžera vratio je nadu da "Nando" ponovo može među zvezde. Pod vođstvom novog menadžera je odlično počeo: tri gola na četiri utakmice. Ispostavilo se da je to bio samo bljesak, ali i potvrda da je, još uvek, kvalitetan fudbaler.
Stigao je januar i otišao je u Čelsi. Za pedeset miliona funti. A onda je okvir gola za Toresa, valjda, postao previše mali. Smetalo mu je, izgleda, globalno zagrevanje, skok cene nafte, protesti u Egiptu i ekpanzija svinjskog gripa. Verovatno da jeste, pošto mu je trebalo 12 sati i 12 minuta da postigne prvi gol za svoj novi klub. Početkom godine na mestu menadžera londonske ekipe sedeo je Karlo Anćeloti, koji se i nije previše trudio da dovede Toresa u tim. Najveću želju da Fernando igra u plavom dresu imao je vlasnik Abramovič i imali smo ponavljanje scenarija "Ševčenko". Romane, prijatelju, ne ide to tako...
"Plavci su 18. septembra otišli na "Old Traford", a Fernando je postigao jedini gol u porazu Čelsija od 1:3. U 82. minutu, baš pri tom rezultatu, prošao je De Heu, imao prazan gol ispred sebe, a onda je promašio...ne gol, nego ceo stadion! Imao je situaciju iz koje bi prosečna penzionerka iz one njegove Fuenlabrade raspalila po lopti, smanjila rezultatski zaostatak i otrčala u gol po nju da je što pre vrati na centar, kako bi u zadnjih deset minuta jurila bod. A "Nando" je mogao samo da se uhvati za glavu...
I upravo taj detalj, sa te utamice, baca u vetar sve priče o tome kako se Tores ne snalazi najbolje u formaciji koju forsira Čelsi. Igrao sa tri, dva ili jednim napadačem u postavi, tim ne dobija povratnu reakciju od svog najskupljeg igrača. Samopouzdanje mu nije na nuli, nego u nekom dubokom podrumu. Možda prosto nije navikao da se za njegovo mesto bore još dva ili tri fudbalera sličnog kvaliteta. Mada, ako toliko platite ljudsko biće da šutira loptu, ne bi trebalo da vas interesuje šta mu odgovara, a šta ne. I sad, neka nas neko ubedi da Tores vredi 60 i kusur puta više od one devojke koju Hilari Svenk igra u onom filmu...
Španac je bio poznat po tome da nikada nije davao "nespretne" izjave koje bi dovele do toga da se deo javnosti okrene protiv njega. Tokom svih ovih meseci agonije, Tores je imao podršku saigrača iz kluba i reprezentacije, ali i dalje nije bio produktivan na radnom mestu. Za 180.000 funti nedeljno moraš da prebrodiš krizu u najkraćem mogućem roku i da ne pričaš mnogo. Međutim, centarfor radi potpuno suprotno. Prvo je rekao da je samo Rafael Benitez znao u potpunosti da razume njegovu igru, a onda je pre mesec dana dozvolio sebi da izjavi kako su mu saigrači u Čelsiju i previše stari i previše spori, te da nema s kim da igra. Uz dužno poštovanje, tako se ponaša plačljiva devojčica. Fernando, možda je došlo vreme za neku pozajmicu. U treću ligu, u Bormut, recimo. Oni i onako nemaju istaknutog napadača od kako je Pitmen prešao u Bristol siti.
Pošteno govoreći, za odlazak u neki Anži ili američki MLS je još rano. Momak ima 27 godina i ako ga zaobiđu povrede, pred njim su bar još tri sezone u kojima može da se vrati u društvo najvećih. A ako je neko svojim igrama u prošlosti zaslužio kredit i strpljenje, onda je to sigurno Tores.
Činjenica: Fernando u ovom trenutku izgeda samo kao promašena investicija jednog čoveka koji svim srcem želi pehar Lige šampiona. Ipak, odlična stvar u sportu je to što svakog vikenda imaš novu priliku da dokažeš da negativni komentari na tvoj račun nisu bili na mestu.
Prvo i osnovno, Toresu se ne može osporiti da je (bio) vrhunski igrač. Momak rođen u Fuenlabradi već je od samog starta karijere pokazivao da se radi o vanserijskom talentu.
Proglašen je za najboljeg fudbalera na prvenstvu Evrope za igrače do 16 godina. U Atletiko Madridu je bio fantastičan, prešao je u Liverpul za 38 miliona evra, pa je i tamo nekim partijama držao lekcije o ovoj igri.
|
|
Novembar u Manchester Cityu ima posebno značenje. Naime, u ovom mjesecu na golu Građana debitovao je jedan od najboljih fudbalera u istoriji ovog kluba, te sasvim sigurno jedan od najboljih svjetskih golmana ikada, Bert Trautmann. Danas osamdesetosmogodišnjak prvi put je među stative Citya stao 19. novembra 1949. godine protiv Boltona, a odatle je sebi prokrčio put u istoriju. Za nebeskoplave je branio preko 500 puta, 1956. postao je prvi golman koji je proglašen igračem godine u Engleskoj, a iste sezone osvojio je i Kup sa Manchesterom. Upravo je finale protiv Birminghama na Wembleyu možda i jedna od najpoznatijih utakmica u istoriji fudbala. Sedmnaest minuta prije kraja Trautmann se povrijedio, ali izmjena nije bila dozvoljena, pa je odigrao do kraja i bio jedan od najzaslužnijih što je City osvojio pehar. Nekoliko dana kasnije, nakon detaljnih pregleda, utvrđeno je da je Trautmann igrao – slomljenog vrata!
Međutim, nisu samo sportski uspjesi svrstali Berta među najpoznatije čuvare mreže u istoriji. Štaviše, sve do tog finala i herojskog nastupa na Wembleyu, Trautmanna su pratili problemi i negodovanje šire javnosti. Naime, ovaj Nijemac za vrijeme Drugog svjetskog rata bio je zakleti nacista i pripadnik Luftwaffea!
Rođen je u Bremenu 1923. godine, a već sa deset godina pridružio se Jugenvolku, kojeg danas poznajemo kao preteču Hitlerjugenda, odnosno hitelrove omladine. Usput se bavio različitim sportovima, najviše fudbalom i rukometom, za što je dobijao i nagrade, a u predskozorje rata radio je kao mehaničar.
Imao je osamnaest godina kada se 1941. pridružio Luftwafffeu, isprva kao radist, a kasnije i kao padobranac. Ratnu karijeru započeo je u okupiranoj Poljskoj, da bi potom bio prebačen na Istočni front, tačnije u Ukrajinu. Tamo su Sovjeti zaustavili napad Nijemaca i kako je vrijeme prolazilo, postajali sve jači. U Trautmannovoj biografiji navodi se da je tek oko 300 njegovih suboraca preživjelo Ukrajinu. U jedinici ih je bilo više od 1000. Na Istočnom frontu Trautmann se pokazao kao hrabar vojnik, promovisan je u narednika, zaradio je pet odlikovanja, među kojima i Željezni križ prvog reda. Uskoro je prebačen u Francusku, kao dio jedinice koja je očekivala iskrcavanje saveznika, a jedan je od rijetkih koji je preživio čuveno savezničko bombardovanje Klevea, u kojem je uništeno preko 90% građevina u ovom gradiću. Nakon što je ostao bez jedinice, odlučio se vratiti u Bremen, no problem je bio u tome što su ga Nijemci smatrali dezerterom, a saveznici neprijateljem. Prema njegovoj biografiji, za vrijeme rata je bio ruski zarobljenik, potom su ga ulovili pripadnici francuskog Pokreta otpora, na kraju i Amerikanci, no svima je uspjevao pobjeći. Osim Britancima. Navodno je bježeći od Amerikanaca upao pravo u ruke britanskim vojnicima, a kasnije je tvrdio da su ga dočekali s riječima:
- Hello Fritz, fancy a cup of tea?
Preko Belgije je završio na Otoku, gdje su ga zaveli pod kategorijom C, kao nacistu, a prema njegovim riječima, bio je jedan od samo devedeset preživjelih iz brigade koja je na početku rata brojala 1000 ljudi.
Do 1948. bio je prebacivan iz logora u logor, a tamo je redovno igrao fudbal, i to kao igrač u polju, sve dok se jednog dana nije povrijedio i zamijenio za pozicije sa čuvarom mreže. Nakon zatvaranja logora odlučio se ostati u Engleskoj, gdje je radio na farmama, a usput igrao fudbal za lokalne klubove. Uskoro je počeo dobivati pozive ligaških klubova, a konačno ga je uspio ugrabiti Manchester City.
Naravno, na početku je bio kao bos po trnju. Čitav grad se digao na noge – nacista u Cityu, bilo je to nedopustivo. Protesti su bivali svakodnevni, navodno je preko 20.000 ljudi na ulicama tražilo njegov otkaz, no u Cityu nisu odustajali. Trautmann je mjenjao još jednu legendu kluba, Franka Swifta, a kapiten Eric Westwood, veteran iskrcavanja na Normandiju, javno je pozvao navijače da ga prihvate.
“U fudbalu nema rata”, poručio je, iako je kasnije na vidjelo izašlo kako je privatno bio protiv Trautmannovog angažmana.
Tribine širom Engleske nisu ga štedjele, za njih je bio nacista i ubica, a kada je prvi put gostovao u Londonu (kod Fulhama) bio je glavna meta svih mogućih tabloida. Međutim, tog dana Trautmann je branio fantastično i na kraju zaslužio dugotrajni aplauz svih prisutnih na stadionu.
Petnaest godina nosio je dres Citya i prometnuo se u jednu od legendi ovog kluba. Nikada nije zaigrao za svoju domovinu, obzirom da u Njemačkoj nisu željeli igrači koji ne nastupaju u domaćem šampionatu, a nakon igračke karijere kratko se bavio i trenerskom. Danas živi penzionerske dane u Španiji, a u međuvremenu je od britanske kraljice zaradio i Red Britanskog Carstva.
Novembar u Manchester Cityu ima posebno značenje. Naime, u ovom mjesecu na golu Građana debitovao je jedan od najboljih fudbalera u istoriji ovog kluba, te sasvim sigurno jedan od najboljih svjetskih golmana ikada, Bert Trautmann.
Danas osamdesetosmogodišnjak prvi put je među stative Citya stao 19. novembra 1949. godine protiv Boltona, a odatle je sebi prokrčio put u istoriju.
|
|
Može li Tores da bude onaj stari?
"Potrebno je samo da naporno radim. Ako daješ maksimum na treningu i na utakmici, nemaš čega da se stidiš. Ipak, svestan sam da navijačima Čelsija dugujem golove", kaže posrnuli Fernando Tores.
Atletiko Madrid (jun 2000/jun 2007): 91 gol na 249 utakmica, procenat uspešnosti 36 odsto.
Liverpul (jun 2007/januar 2011): 81 gol na 142 utakmice, procenat uspešnosti 57 odsto.
Čelsi (januar 2011/novembar 2011): pet golova na 30 utakmica, procenat uspešnosti 16 odsto.
Ako ovako nastavi, Fernando Tores biće jeda od favorita za najgori transfer decenije, jer je Čelsi za ovog Španca 31. janaura ove godine izdvojio 50 miliona funti (59 miliona evra) i dao mu basnosnovni petogodišnji ugovor, a za sada dobio pet golova, tri u Premijer ligi.
Uz to, za Toresa stvari nisu krenule loše samo na klupskom, već i na reprezentativnom planu, jer je posle dolaska u Čelsi izgubio nesto u startnoj postavi šampiona Evrope i sveta. Tokom 2011. godine, "El Ninjo" odigrao je samo dve takmičarske utakmice za "furiju" i nije bio strelac nijednog gola, što mu se nije dogodilo od 2004. godine.
Tokom 2010. u takmičarskim mečevima nastupao je osam puta za Španiju, 2009. igrao je deset puta, 2008. sedam puta...
Može li karijera ovog vanserijskog fudbalera ponovo da krene uzlaznom linijom? Da li je to moguće u Čelsiju? Ili je neophodna promena sredine...
"Potrebno je samo da naporno radim. Ako daješ maksimum na treningu i na utakmici, nemaš čega da se stidiš. Ipak, svestan sam da navijačima Čelsija dugujem golove, jer su mi pružali podršku od dana kada sam došao u klub. Neću odustati u svojoj borbi i odužiću im se na pravi način", rekao je Tores engleskim medijima.
"Uvek kada promenite klub potrebno je vreme da se naviknete i normalno je da nailaze poteškoće. Ne gubim samopouzdanje i znam šta mogu da uradim", dodao je Tores.
Dakle, Tores je optimista. On je rođen 20. marta 1984. godine i sa 27 godina i dalje ima dovoljno vremena da se vrati u svetsku fudbalsku orbitu.
Ali, ako nastavi da pada u Čelsiju, on neće biti prva zvezda koja je to uradila. Setite se samo u kakvoj formi i s kakvim pedigreom je Andrij Ševčenko stigao u London iz Milana i šta mu se potom dogodilo. Jednostavno, neki klubovi nisu za neke igrače.
"Potrebno je samo da naporno radim. Ako daješ maksimum na treningu i na utakmici, nemaš čega da se stidiš. Ipak, svestan sam da navijačima Čelsija dugujem golove", kaže posrnuli Fernando Tores.
Atletiko Madrid (jun 2000/jun 2007): 91 gol na 249 utakmica, procenat uspešnosti 36 odsto. Liverpul (jun 2007/januar 2011): 81 gol na 142 utakmice, procenat uspešnosti 57 odsto. Čelsi (januar 2011/novembar 2011): pet golova na 30 utakmica, procenat uspešnosti 16 odsto.
|
|
Ko je gazda u Mančesteru?
Stavite se u poziciju navijača Sitija. Gore u Mančesteru kiša pada, u proseku, svakog drugog dana i to ga užasno nervira. Voli Mančester siti, a njegov komšija, navijač Junajteda, svaki kišni dan provodi podsećajući ga na to koliko su "đavoli" uspešniji. Sezonu 2006/07. njegov voljeni klub zavšava na 14. mestu, a Junajted na prvom. Svestan je da je od poslednjeg trofeja koji je Siti osvojio (Liga kup 1976.), Junajted u vitrine doneo komada 34. Dolazi 6. jul, otvara novine, a tamo piše da je biznismen sa Tajlanda, po imenu Taksin Šinavatra, posle neuspešnih pokušaja kupovine Fulama i Liverpula, došao u posed Mančester sitija.
Otprilike tog 6. jula počela je najava preokreta u istoriji Sitija. Bilo je novca, svi su bili spremni za velike uspehe, ali nešto nije funkcionisalo kako treba. Tadašnji menadžer Sven Jeran Erikson rekao je da vlasnik "nema pojma o fudbalu i da to nije dobro za klub". Uprkos tome što su ekipu pojačali dovođenjem Petrova, Ćorluke, Fernandesa, Đovanija i Elana, vezali sedam pobeda na startu šampionata, nije se moglo dalje od devetog mesta. Erikson je postao prvi menadžer koji je još od 1970. godine savladao Junajted u oba sezonska ligaška derbija, ali to nije bilo dovoljno. Da ne ide sve na brzinu i da novac nije najbitniji u fudbalu, "građanima" je u poslednjem kolu te sezone pokazao Midlzbro, koji je nesrećnom Andreasu Isaksonu, 11. maja, između 4 i 6 popodne, spustio cenu nekoliko puta (Midlzbro - Siti 8:1).
Da sve bude još gore za onog navijača, Junajted je sezonu 2007/08. završio kao šampion Engleske, prvak Evrope, a kasnije i osvajač Interkontinentalnog kupa.
Fanovi "građana" tada su se sigurno preispitivali zašto postoji "Mančester siti sindrom" i bili ubeđeni da jednostavno postoji nešto što njihovom timu ne dozvoljava da bude konstantno uspešan. A u "Mančester siti sindrom" ulaze podaci poput onog da je to jedini klub u istoriji engleskog fudbala koji je ispao iz prve lige kao aktuelni šampion (1938/39.).
Onda je onaj utučeni navijač još jednom pročitao vesti, a u njima je 1. septembra 2008. pisalo da je grupacija iz Abu Dabija kupila klub za 200 miliona funti. Ne previše, ali i ovog puta se ponadao da će to biti prava stvar. I bila je.
Prvu sezonu sa novim vlasnikom završili su na desetom mestu. Mark Hjuz se nije snašao sa Robinjom i ostalim (pre)skupim zvezdama, pa je dva meseca po početku druge sezone na klupi dobio otkaz. Za 40. menadžera u istoriji kluba postavljen je Roberto Manćini. I Italijan je, prirodno, dobio svoju porciju zvezda, pa su mu na raspolaganju bili Tevez, Adebajor, Kolo Ture i ostali.
Poslednje kolo sezone 2009/10. odlučivalo je ko će kao četvrti u ligi ići u kvalifikacije za LŠ, a na stadion Sitija, tog 5. maja, stigao je Totenhem. Ponovio se scenario "Čelsi". Opet smo imali prosečan klub koji zbog gomila novca ekspresno dolazi u priliku da sebe svrsta među najbolje. Priznaćete da ni malo nije fer. I baš zato, iskreno, radovao sam se kao dete kada je u 82. minutu Piter Rodni Troter Krauč, posle odbijene lopte, glavom poslao loptu u praznu mrežu, odveo "pevce" u kvalifikacije, a kasnije gotovo sam sklonio Jang Bojse sa puta do grupe Lige šampiona.
A, onda je vlasnik Sitija doneo krajnje neočekivan potez - nije smenio trenera! Da je kojim slučajem Manćini u ovoj situaciji bio u Čelsiju, Roman bi mu već u tunelu uručio papirić na kome piše da mu se zahvaljuje na saradnji. Abramovič je za osam godina u Čelsiju promenio isto toliko trenera, ali šeik Mansur je posle tog poraza od Totenhema bio strpljiv. Baš kao i na kraju prošle sezone, kada nije bio nezadovoljan trećim mestom. Poenta je u tome da gazda želi rezultate što pre, ali da i sam shvata da ne može prosto da "kupi" pehar. Upravo zato Siti može da računa na svetlu budućnost.
Ekipa Mančester sitija u ovoj sezoni ima sve preduslove da osvoji titulu. Ona "šestica" sa Old Traforda došla je posle šest bezuspešnih pokušaja da se u ligi savlada najveći rival. Taj trijumf lomi psihološku barijeru i stavlja Siti na mesto ekipe koja je ozbiljno potresla velikana. Ako nisu uzeli titulu 43 godine, a u ovom pohodu sa trona mogu da skinu Junajted, pred njima su svi motivi ovog sveta.
"Građani" su najefikasniji tim u ligi i lako izlaze na kraj sa protivnicima. Trenutno, deluje da nema ekipe koja može da ih nadigra. Međutim, iako su favoriti za osvajanje Premijer lige, u Ligi šampiona 99% neće moći do glavne nagrade. Iz prostog razloga što nemaju iskustva u elitnom takmičenju. I tu nema mnogo filozofije.
Mančester siti može da zaustavi jedino Mančester siti: (Ne)očekivana Balotelijeva ludorija, žalba nekog od igrača koja će biti u stilu "što ja primam samo 190.000 funti nedeljno, a on 195", svađa oko boja kopački, odluka nekog prvotimca da mu je fudbal, kao Tevezu, malo postao dosadan, eventualni seks skandal ili šta god. Ako Manćini uspe da iskontroliše sve ovo, kao što je do sada uspevao, navijači Sitija imaće gomilu razloga za slavlje.
Klub je uhvatio poslednji vagon poslednjeg voza koji obezbeđuje kupovinu bez obzira na finansijski fer-plej. Opasno snažna baza je tu, pa će u narednim godinama biti vršene samo minimalne korekcije. Ne znači to da Siti i dalje neće trožiti nezamislivo velike pare i obavljati šokantne transfere, ali neće biti troškova u ovolikom obimu. Sa čisto fudbalske strane, svetlo-plavi su preležali "dečije bolesti" i potpuno su spremni da se upuste u borbu sa teškašima.
Sviđalo vam se to ili ne, voleli ih ili ne, "građani" su spremni da posle dugih godina provedenih u senci Junajteda, u skorijoj budućnosti postanu prvi tim u gradu i jedan od najvećih fudbalskih klubova na planeti.
P.S. Gazda u Mančesteru (još uvek) je Ser Aleks Ferguson.
Stavite se u poziciju navijača Sitija. Gore u Mančesteru kiša pada, u proseku, svakog drugog dana i to ga užasno nervira. Voli Mančester siti, a njegov komšija, navijač Junajteda, svaki kišni dan provodi podsećajući ga na to koliko su "đavoli" uspešniji.
Sezonu 2006/07. njegov voljeni klub zavšava na 14. mestu, a Junajted na prvom.
|
|
Redknapp: "El Classico? Ma ovakve utakmice se svakog vikenda igraju na Ostvru"Menadžer Tottenhama Harry Redknapp očigledno nije bio previše razočaran porazom njegove ekipe u malom londonskom derbiju od Queens Park Rangersa, kojim je Tottenham svoje šanse za plasman u Ligu prvaka naredne godine sveo na minimum. ... DALJE
"Jelavić bi mogao biti prevaga protiv Liverpoola"Bivši menadžer Evertona Joe Royle vrlo se pohvalno izrazio o hrvatskom reprezentativnom napadaču Nikici Jelaviću uoči subotnjeg ogleda protiv Liverpoola na Wembleyju u polufinalu FA Cupa. Liverpool je ove sezone pobijedio dva puta Everton u Premiershipu,... DALJE
Gallas se oporavioDobre vijesti primio je menadžer engleskog nogometnog kluba Tottenham – Harry Redknapp. Francuski branič William Gallas bit će mu na raspolaganju za polufinalni susret FA Cupa protiv Chelseaja u nedjelju. Gallas je propustio ligašku utakmicu protiv Norw... DALJE
"Utrka za titulu još nije gotova"Trener Manchester United sir Alex Ferguson smatra da utrka za titulu prvaka Engleske nije završena, iako je Roberto Mancini drugačijeg mišljenja. Pet kola prije kraja prvenstva United ima pet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani City, a nedavno je ta... DALJE
Navijačima Ville dosta McLeishaAlex McLeish je znao i za bolje dane svoje menadžerske karijere. Njegova Aston Villa je 15. na tabeli, navijači ga ne vole a sve je rezultiralo dolaskom (samo) 30,000 navijača na posljednji meč sa Stoke Cityem. Nedavno su se glasine pojavile kako će Roberto... DALJE
Očajan Liverpool, Arsenal siguranArsenal je natavio svoj niz dobrih igra pobijedivši Aston Villu, Liverpool je izgubio od Wigana kući, Bolton je bio bolji od Blackburna, Norwich od Wolvesa, Sunderland od QPR-a a Everton od Swansea u Walesu. U svom šestom nastupu za Everton, a trećem od prve... DALJE
Još nema dogovora između Arsenala i PodolskogMenadžer londonskog Arsenala, Arsene Wenger, demantovao je medijske napise da je Lukas Podolski prošao ljekarski i da je već potpisao saradnju s Arsenalom."Ništa nije dogovoreno i on nije obavio nikakav ljekarski pregled u klubu", piše na oficijelnoj stran... DALJE
Chelsea i Tottenham bez golovaFudbaleri Chelseja i Tottenhama odigrali su danas bez golova u derbiju 30. kola Premier lige i direktnom okršaju u borbi za plasman u Ligu šampiona. Tottenham je bio bolji rival u prom poluvremenu kada je stvorio tri dobre prilike za gol, ali je odbrana Che... DALJE
Pregled kola: City u finišu slomio Chelsea, Liverpool prokockao dva gola prednostiVečeras su odigrana zaostala četiri susreta 29. kola engleske Premier lige, koje su trebale biti odigrane proteklog vikenda ali zbog utakmica FA kupa su pomjerene za srijedu. ... DALJE
Srčani udari sve više pogađaju fudbalereFudbalski svijet ovih je dana zaokupiram mladim fudbalerom Boltona Fabrice Muambom, koji je u duelu sa Tottenhamom pretrpio srčani udar. ... DALJE
Petarda Uniteda za plus 4S "peticom" su nogometaši Manchester Uniteda "položili" gostovanje kod Wolverhamptona u 29. kolu Premierlige. Slavila je Fergusonova ekipa s 5-0 i povećala, barem privremeno, vodstvo na tabeli na četiri boda u odnosu na Manchester City. ... DALJE
Liverpool i Chelsea prvi polufinalisti FA kupaLiverpool i Chelsea su pobjedama nad Stokeom odnosnom Leicesterom izborili plasman u polufinale engleskog FA kupa. ... DALJE
Muamba pretrpio srčani udarFabrice Muamba je doživio srčani udar na jučerašnjem meču između Tottenhama i Boltona, potvrđeno je danas. Bolton Wanderersi i bolnica za srčane bolesti iz Londona su izdali zajedničko saopštenje. 23-godišnji Muamba je trenutno pod anestezijom na inte... DALJE
Redknapp potvrdio interesovanje za HazardaŠef Tottenhama Harry Redknapp potvrdio je da je zainteresovan za dovođenje Eden Hazarda. Redknapp se nada da će ga uprava podržati u namjeri da kupi ovog talentovanog 21-godišnjeg Belgijanca. Hazard je svojim igrama u Lilleu privukao pažnju mnogih evropski... DALJE
